U fokusu - Srbija

Budno se prati poštovanje zakona o rokovima plaćanja

Pomoćnica ministra finansija i privrede Nina Samardžić izjavila je danas da to ministarstvo ima mehanizam za svakodnevno budno praćenje da li država i javni sektor poštuju rokove za plaćanje obaveza prema privredi, koje je predvideo Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Samardžić je u izjavi za Tanjug podsetila da se to dešava pod nadzorom i kontrolom Uprave za trezor, i da su svi direktni i indirektni budžetski korisnici u obavezi da unose preuzete novčane obaveze prema privredi putem razvijene onlajn aplikacije i na osnovu pravilnika koji je ministarstvo donelo.

Zakon, koji je stupio na snagu 31. marta, donet je sa namerom da se opšti rokovi plaćanja, koji su postojali na nivou Srbije, a koji su u proseku iznosili 134 dana, skrate, zato što sve zemlje u regionu, imaju prosečni rok plaćanja 69 dana, a zemlje EU 58 dana.

Predviđeno je da država izmiruje novčane obaveze prema privredi u roku od 45 dana, a da rokovi plaćanja među privredom ne budu duži od 60 dana.

Samardžić je navela da je ministarstvo primilo razne inicijative za izmenu zakona, posebno od trgovaca, i mešovitom robom, velefarmacija, trgovaca semenskim sadnim materijalom, zaštitnim sredstvima i đubrivom da se zakon za njih drugačije tumači, ali da je ocenjeno da zakon treba da se primenjuje u potpunosti.

Ona je napomenula i da je ministarstvo ustanovilo radnu grupu za praćenje primene zakona koja će se sastati krajem ovog meseca, i to će biti njen treći sastanak, a prvi od početka primene zakona. U toj radnoj grupi, osim predstavnika Ministarstva finansija, su i predstavnici ministarstava poljoprivrede, pravde, a biće uključeno i Ministarstvo trgovine i Visoki savet sudstva.  Osim ovih državnih institucija u radnu grupu su već uključeni i predstavnici Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveta stranih investitora, kao i Stalne konferencije gradova i opština, dodala je Samardžić.

Puni efekti zakona tek će se videti kada budu dospele prve novčane obaveze preuzete od početka primene zakona, objasnila je Samardžić.

Kako je ocenila, primenu zakona će obezbediti i predviđene kaznene odredbe, kojima je predviđeno da svaki poverilac koji nije naplatio potraživanje, ima pravo na jednokratnu naplatu od 20.000 dinara po svakoj obavezi, bez obzira na visinu te novčane obaveze.

To znači, ako je jedno malo preduzeće isporučilo trgovinskom lancu 20 faktura u vrednosti od po, na primer, 5.000 dinara, i ukoliko on ne plati u roku, to malo preduzece ima mogućnost da po svakoj toj fakturi naplati još 20.000 dinara kao iznos glavnice, kao iznos pripadajuće kamate i da ili Trgovinski sud ili Ministarstvo finansija i privrede pokrenu po njegovoj prijavi prekršajni postupak, protiv odgovornog lica koji nije ispoštovao rok, naglasila je Samardžić.